Činiti tevbu za počinjene grijehe je farz svakom muslimanu i muslimanki. A odgađati tevbu je veliki grijeh, zbog kojeg je potrebno posebno učiniti tevbu. Uzvišeni Allaha, obraćajući se svim mu’minima, kaže:
“(…) I svi se Allahu pokajte, o vjernici (…)” (Nur, 31)
Ebu Muhammed Sehl, k.s., je rekao:“Za ljude nema ništa važnije od toga da znaju šta je tevba. Jer, ne znati šta je tevba najveći je grijeh, ali nažalost, većina ljudi ne zna šta je tevba.”
I još je rekao:“Onaj ko kaže da tevba nije farz, ulazi u kufr. A i onaj ko povjeruje u te riječi i misli da tevba nije farz, također ulazi u kufr.”
Amr b. Osman el-Mekki, k.s., je govorio:“Nema nikakve isprike za tevbu. Svim robovima grješnicima tevba je farz, bez obzira da li je grijeh veliki ili mali.”
Svi ljudi moraju činiti tevbu, niko nije izuzet iz toga. Tevba je naređena cijelom ljudskom rodu od ezela. Kao što znamo, tevba je povratak Uzvišenom Hakku, okretanje Allahu, dž.š. Svaki taj povratak je drugačiji; kjafir se vraća od kufra, mu’min od gafleta, fasik (veliki griješnik) od nepokornosti, neznalica od neznanja… Veliki evlija Ahmed Nameki el-Džami, k.s., je rekao:“Tevba je potrebna svakom pametnom čovjeku, bez obzira da li je musliman ili ne. Svako ko pogriješi i shvati da je učinio nešto loše, dužan je pokajati se. Ako se ne pokaje, prema sebi čini zulum.”
Šejh Sejjid Muhammed Mubarek El-Husejni k.s.