Allahovo najveće ime

Vrijednost dove počiva u iskrenom i skrušenom okretanju Uzvišenom Allahu. Dok molimo Uzvišenog Allaha, dok Mu se obraćamo, treba da nastojimo da samo na Njega mislimo, te da se u cijelosti, svim svojim bićem i srcem, okrenemo Njemu. Ne treba da mislimo o bilo čemu drugom, već jedino o Njemu Uzvišenom. Kada čovjek u potpunosti preda svoje srce Njemu, kada Mu se u cijelosti okrene, tada je svako ime kojim Ga bude dozivao, ono najveće!

Hazreti Aiša, radijallahu anha, prenosi da joj je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednog dana rekao:
Aiša, mene je Uzvišeni Allah podučio Svom najvećem imenu. To je takvo ime, ako ga u dovi spomeneš, ako Uzvišenog Allaha njime zamoliš, primit će ti dovu i ispuniti potrebu.
Hazreti Aiša, radijallahu anha, je na to rekla:
Neka su mi i otac i majka za tebe žrtva, Allahov Poslaniče! Poduči i mene tom imenu.
Na to joj je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
Aiša, ne mogu ti to reći.
Nije prošlo malo, a hazreti Aiša, radijallahu anha, je prišla Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, poljubila ga u glavu i obratila mu se:
Allahov Poslaniče, poduči me Allahovom najvećem imenu.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, joj ponovo reče:
Aiša, zaista ti ja to ne mogu reći. Tim se imenom ne može tražiti ništa dunjalučko.
Hazreti Aiša, radijallahu anha, je potom ustala i uzela abdest. Zatim je klanjala dva rekata. Nakon namaza je uputila sljedeću dovu:
Allahu moj, ja Te dozivam Tvojim imenom Allah, Tvojim imenom Er-Rahman, Tvojim imenom El-Berr, Tvojim imenom Er-Rahim. Molim Te svim Tvojim imenima, kako onim koje znam, tako i onim koje ne znam. Molim Te da mi oprostiš i smiluješ se.
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, se, čuvši njezinu dovu, nasmijao i rekao:
Aiša, među tim imenima koje si spomenula, nalazi se Allahovo najveće ime. (Ibn Madže, „Du'a“, 9, 3859)

Koje bi to ime moglo biti?

Allahovo najveće ime je ime koje u sebi obuhvata sva ostala imena. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije javno obznanio o kojem se imenu radi. Mudrost koja je u tome skrivena jeste njegova želja da podstakne ljude na učenje i spominjanje svih Njegovih lijepih imena. Zbog toga se u djelima u kojima se navode hadisi Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, spominju različita predanja u vezi Allahovog najvećeg imena.
Esma bint Jezid, radijallahu anha, prenosi jedno predanje, u kojem se ukazuje na to da je Allahovo najveće ime skriveno u 163. ajetu sure Bekare. U tom ajetu se spominju imena Er-Rahman i Er-Rahim. Također se u tom predanju navodi i podatak da se Njegovo najveće ime nalazi i u suri Al-i Imran, u drugom ajetu u kojem se spominju imena „El-Hajj“ i „El-Kajjum“. (Tirmizi, Ebu Davud i Ahmed) Prenose se i predanja u kojima stoji da su plemeniti ashabi, radijallahu anhum, nakon namaza, u prisustvu Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dovili, i u dovi spominjali Allahova imena: „El-Hajj“, „El-Kajjum“, „El-Halik“, „Zuldželal“. Iz tog predanja proističe indicija da bi neko od tih imena moglo biti ono najveće. (Ibn Madže i Ebu Davud)
Prema predanju Hakima Nejsaburija, rahmetullahi alejh, a koje prenosi od Ibn Abbasa, radijallahu anhuma, i Ebu Derde, radijallahu anh, kada rob u dovi kaže „Ja Rabbi!“ (Moj Gospodaru!), Uzvišeni Allah mu na to odgovori: „Izvoli, Moj robe.“ Na osnovu navedenog predanja, neki smatraju da je Rabb (Gospodar) najveće Allahovo ime. Imam Bejdavi, rahmetullahi alejh, smatra da bi to ime moglo biti i jedno od sljedećih imenima: „El-Latif“, „El-Adl“, „El-Kuddus“ i „El-Mumit“.
Bajazit Bistami, kaddesallahu sirreh, je bio upitan o Allahovom najvećem imenu, pa je odgovorio:
Sva Njegova imena su najveća. Najveće ime nije neko posebno ime. Najvažnije je da srce isprazniš od svega lošeg i svega mimo Njega, pa da ti se spusti Allahov vahdanijjet na njega. U tom slučaju će ti dova biti primljena, ma kojim Ga Njegovim imenom budeš dozivao.

Način saznavanja tog imena

Neko je pitao Džafera Sadika, kaddesallahu sirreh, o Allahovom najvećem imenu. No, on na to nije ništa odgovorio. S onima koji su bili s njim je otišao do bazena vode, koji se nalazio u njihovoj blizini. Tada je od čovjeka koji ga je pitao, zatražio da uđe u vodu. Čovjek je ušao, ali je voda bila jako hladna jer je bilo zimsko doba.
Čovjek je krenuo prema obali, kako bi izašao iz bazena. No, Džafer Sadik, kaddesallahu sirreh, je rekao onima koji su bili s njim, da mu onemoguće izlazak. Oni su tako spriječili da izađe. Čovjek je molio da ga puste da izađe jer se smrzavao. Kada je shvatio da mu neće pomoći i da tako može umrijeti od žestoke studeni, počeo je dozivati i moliti Uzvišenog Allaha. Na to je Džafer Sadik, kaddesallahu sirreh, rekao:
Sada ga izvucite iz bazena.
Čovjek je, tresući se i drhteći, ponovo pitao:
Hoćete li me sada podučiti Allahovom najvećem imenu?
Džafer Sadik, kaddesallahu sirreh, na to reče:
Ti si ga već naučio.
Čovjek začuđeno upita:
Kako sam naučio?
Na to mu Džafer Sadik, kaddesallahu sirreh, reče:
Kad si se vraćao iz bazena i kada si želio izaći, očekivao si pomoć od ljudi. Ali, kad si izgubio nadu u njih i položio je u Uzvišenog Allaha te kad si Njega počeo moliti i dozivati, tada si naučio. Kad u takvom halu budeš dozivao Allaha, onda je svako ime kojim Ga budeš dozivao, ono najveće.
Vrijednost dove počiva u iskrenom i skrušenom okretanju Uzvišenom Allahu. Dok molimo Uzvišenog Allaha, dok Mu se obraćamo, treba da nastojimo da samo na Njega mislimo te da se u cijelosti, svim svojim bićem i srcem, okrenemo Njemu. Ne treba da mislimo o bilo čemu drugom, već jedino o Njemu Uzvišenom. Kada čovjek u potpunosti preda svoje srce Njemu, kad Mu se u cijelosti okrene, tada je svako ime kojim Ga bude dozivao, ono najveće!