Sejjid Muhammed Alevi el-Haseni | ŠEREFU’L-UMMETI’L-MUHAMMEDIJJE
Od počasti Muhammedovog, a.s., ummeta je i ono što je vezano za vrijednost odazivanja mujezinu. U to spada, između ostalog, da je Vjerovjesnik, a.s., takvu osobu obradovao džennetom. Ibn Omer, r.a., prenosi da je Resulullah, a.s., rekao: „Kada mujezin prouči Allahu ekber, pa neko od vas kaže Allahu ekber. Zatim prouči Ešhedu en la ilahe illellah, i on kaže Ešhedu en la ilahe illellah. Zatim prouči Ešhedu enne Muhammeden resulullah, i on kaže Ešhedu enne Muhammeden resulullah. Zatim prouči Hajje ales-salah, i on kaže La havle ve la kuvvete illa billah. Zatim prouči Hajje alel-felah, i on kaže La havle ve la kuvvete illa billah. Zatim prouči Allahu ekber, i on kaže Allahu ekber. Potom prouči La ilahe illellah, i on kaže La ilahe illellah iz svog srca, ući će u džennet.“ (Muslim)
U predaji od Ebu Hurejre, r.a., navodi se da je rekao: „Bili smo s Resulullahom, a.s., pa je ustao Bilal da uči ezan. Kada je završio, Resulullah, a.s., je rekao: ‘Ko kaže ono što je ovaj rekao s čvrstim ubjeđenjem (jekinen), ući će u džennet.’“ (en-Nesai)
Od tih odlika je i to da je Vjerovjesnik, a.s., obradovao oprostom (magfiret) onoga ko se odazove mujezinu, rekavši: „I ja svjedočim da nema boga osim Allaha, Jedinog. Nema On ortaka. I da je Muhammed Njegov rob i Njegov poslanik. Zadovoljan sam Allahom Gospodarem, islamom vjerom i Muhammedom, a.s., poslanikom.“ (Muslim, et-Tirmizi)
Vjerovjesnik, a.s., je takvog obradovao i šefaatom (zagovorom) na Kijametskom danu. Ovaj šefaat će postići kada se odazove mujezinu i donese salavat na Vjerovjesnika, a.s., tražeći za njega vesilet. Ovim se spoznaje da je postizanje posebnog šefaata vezano za salavat i traženje vesileta za njega, a.s. Pa, od Abdullaha ibn Amra ibn el-Asa, r.a., se prenosi da je čuo kada je Vjerovjesnik, a.s., rekao: „Kada čujete mujezina, recite ono što on govori, zatim donesite salat na mene, jer onaj ko na mene donese salat Allah na njega donese deset salata, a zatim tražite od Allaha za mene vesilet To je stupanj u džennetu koji pripada samo jednom od Allahovih robova, a ja se nadam da ću ja biti taj. Pa onome ko za mene traži vesilet dozvolit će se šefaat.“ (Muslim, Ebu Davud, et-Tirmizi i en-Nisai)
Ovaj šefaat će se također postići kada se kaže: „Allahumme Rabbe hazihi’d-da’veti’t-tameti ve’s-salati’lkaimeti âti Muhammedeni’l-vesilete vel-fedilete veb’ashu mekamen mahmuden’illezi veadtehu.“ (Moj Allahu, Gospodaru ovog potpunog poziva i uspostavljenog namaza, podari Muhammedu vesilet i fedilet i postavi ga na pohvaljeni stupanj koji si mu obećao.)
Naš Vjerovjesnik, a.s., obradovao je primljenom dovom onoga ko se odazove mujezinu. Džabir ibn Abdullah, r.a., prenosi da je Resulullah, a.s., rekao: „Ko kaže, nakon što mujezin završi ezan, ove riječi: ‘Allahumme Rabbe hazihi’dda’veti’t-tamet ve’s-salati’n-nafiati salli ala Muhammed verda anni ridan la sehate badehu.’ (Moj Allahu, Gospodaru ovog potpunog poziva i korisnog namaza, donesi salat na Muhammeda i budi zadovoljan sa mnom takvim zadovoljstvom poslije koga nema srdžbe), Allah će mu uslišati dovu.“ (Ahmed, et-Taberani fi’l-Evsat)
Abdullah ibn Omer, r.a., prenosi da je nekakv čovjek rekao: „Allahov Poslaniče, mujezini nas pretekoše (u nagradama)?!“, pa je Resulullah, a.s., na to rekao: „Reci kao što oni govore, pa kad završiš traži – bit će ti darovano!“ (Ebu Davud, en-Nisai i Ibn Hibban)
Od vrijednosti ezana je i primljena dova između njega i ikameta. Sehl ibn Sa’d, r.a., prenosi da je Resulullah, a.s., rekao: „U dva trenutka dove molitelja se ne odbijaju: kada se uspostavlja namaz i u safu na Allahovom putu.“ (Ibn Hibban)
Semerkand br. 11
