Ebu ‘l-Hasan el-Hudžviri, k.s., (preselio 465/1072)
Klasici tesavvufa
Izvodi iz djela „Kešfu ‘l-Mahdžub“
„Rizaluk“ (zadovoljstvo) kao termin spomenut je u Časnom Kur'anu i hadisima Allahova Poslanika, s.a.v.s., što je potvrđeno jednoglasnim stavom i idžmaom uleme. Uzvišeni Allah u Svojoj Časnoj Knjizi kaže:
„Allah će zadovoljan njima biti, a i oni Njim. To će veliki uspjeh biti!“ (Ma'ide, 119);
„Allah je zadovoljan onim vjernicima koji su ti se pod drvetom na vjernost zakleli.“ (Feth, 18)
A Allahov Poslanik, s.a.v.s., je rekao:
„Onaj ko prihvati Allaha kao svoga Gospodara i Vlasnika, i bude zadovoljan Njime, taj je kušao slast imana.“ (Muslim, Iman, 56; Tirmizi, Iman, 10)
Dvije su vrste zadovoljstva: Allahovo, dž.š., zadovoljstvo robom i robovo zadovoljstvo Uzvišenim Allahom. U hakikatu, Allahovo, dž.š., zadovoljstvo robom ogleda se Njegovoj volji da roba nagradi sevapima i blagodatima, i da mu ukaže počasti. A zadovoljstvo roba ogleda se u izvršavanju Njegovih emrova (zapovijed) i povinovanju Njegovim propisima.
Allahovo, dž.š., zadovoljstvo je preduslov robovog zadovoljstva, jer rob se nikada neće moći povinovati Njegovim propisima i neće moći postupati u skladu Njegovog zadovoljstva, sve dok mu On Uzvišeni ne podari uspjeh u tome.
Ukratko, robovo zadovoljstvo Allahom, dž.š., manifestuje se na dva načina:
- u njegovom srcu je zadovoljstvo – potpuno mu je svejedno, bilo da mu Uzvišeni Allah dadne ili uskrati
- njegov sirr (tajna) i ruh su na istikametu, bilo da svjedoči manifestacijama Allahovog, dž.š., dželala ili džemala.
Rizaluk je takvo stanje, da je robu, potpuno svejedno da li mu Uzvišeni Allah uskraćuje, ili ga obasipa Svojim dobročinstvom i lutfom. Za njega je bitno samo Allahovo, dž.š., zadovoljstvo. Svejedno mu je, bilo da ga prži vatra Allahovog dželala, ili se na njega slijeva nur Allahovog džemala i lutfa. Za njegovo srce stanje sagorijevanja i stanje prosvjetljenja je kao jedno stanje, jer za njega su oba ta stanja samo šahidi (svjedok) i manifestacije Uzvišenog Hakka. Kada rob dođe u stanje da je zadovoljan svime što mu Uzvišeni Allah odredi, tada je za njega hajr (dobro) u svemu što dolazi od Uzvišenog Hakka.
Kada su Alijevog, r.a., sina Husejna, r.a., upitali o riječima Ebu Zerra el-Gifarija, r.a.: „Draže mi je siromaštvo i stanje fakra od bogatstva.“, i „Bolest je bolje i poželjnije stanje od zdravlja.“, on, r.a., je odgovorio:
„Neka se Allah smiluje Ebu Zerru. Ali, ono što bih ja kazao je sljedeće: Kada neko spozna ljepotu Allahove, dž.š., želje i odabira, on ne želi ništa drugo osim onoga što Uzvišeni Allah odabere za njega.“
Kada rob postane svjestan Allahove, dž.š., želje i odabira, on odustaje od vlastitog odabira, i spašava se od svake tuge. Njegovo zadovoljstvo Allahovom, dž.š., odredbom briše svaku tugu iz njegova srca i vodi ga u spas, jer, zadovoljstvo je odlika onih koji su spašeni.
Vrste rizaluka
Suština rizaluka ogleda se u robovom zadovoljstvu Allahovim, dž.š., znanjem, i njegovom potpunom uvjerenju da ga On Uzvišeni nadzire u svakom stanju. Postoje četiri vrste rizaluka:
- zadovoljstvo Allahom, dž.š., kroz zadovoljstvo od Njega darovanim ihsanom i ma'rifetom (prefinjeno znanje i spoznaja u srcu)
- zadovoljstvo Allahom, dž.š., kroz zadovoljstvo darovanim dunjalučkim blagodatima
- zadovoljstvo Allahom, dž.š., kroz zadovoljstvo teškoćama i iskušenjima
- zadovoljstvo Allahom, dž.š., kroz zadovoljstvo stanjem očišćenosti i sačuvanosti od brige, a to je stanje muhabbeta
Rob koji je u stanju da vidi ihsan koji mu Allah, dž.š., daruje, veže se za Njega svim svojim bićem, te zbog toga iz njegovog srca nestaje svake brige i tjeskobe. Kasnije, kada rob dođe u stanje kešfa (otkrovenje), otvore mu se kapije ma'rifeta (spoznaja).
Onaj ko je zadovoljan dunjalučkim blagodatima, ali zaboravi na njihovog Darovatelja, taj je u potpunosti upropašten. Njegovo zadovoljstvo – od početka do kraja – je vatra, jer cijeli dunjaluk nije vrijedan ni jednog trenutka sjećanja na Allaha, dž.š. Blagodat, kao dokaz Darovatelja, blagodat je samo u slučaju kada vodi Njemu Uzvišenom. Ukoliko blagodat postane zastorom između roba i Darovatelja blagodati, onda to nije blagodat, nego nesreća.
Onaj ko je u stanju da pokaže zadovoljstvo u podnošenju teškoća i iskušenja, taj u njima zapravo vidi Onoga Koji ih šalje. A to viđenje i osvjedočenje daje mu snagu da podnese njihovu žestinu. Tugu zbog nevolje zamjenjuje radošću promatranja manifestacije Stvoritelja svjetova.
Oni koji su zadovoljni Allahovim, dž.š., prijateljstvom i blizinom jesu istinski ašici. Njihova srca ne traže ništa drugo sem Njegove blizine i naklonosti.
Biti zadovoljan bilo čime što odvraća od Allaha, dž.š., je propast. A zadovoljstvo Njime je ridvan – najveća sreća. Allahov Poslanik, s.a.v.s., je kazao:
„Ako neko ne bude zadovoljan Allahom i onim što dolazi od Njega (Njegovim određenjem), time će samo zaokupiti svoje srce i zamoriti svoje tijelo.“
Prenosi se da je Musa, a.s., rekao: „Allahu moj, ukaži mi na djelo kojim ću, kada ga učinim, postići Tvoje zadovoljstvo.“ Potom mu je Uzvišeni Allah objavio: „O Musa! Moje zadovoljstvo tobom je u tvome zadovoljstvu Mojom odredbom i Mojim sudom.“
Dakle, robovo zadovoljstvo Allahovom, dž.š., odredbom, znak je da je Uzvišeni Allah zadovoljan njime.
Jedne prilike je Bišr b. Hafi, k.s., upitao Fudajla b. Ijada, k.s.:
„Da li je bolje stanje zuhda ili stanje rizaluka?“
Fudajl je odgovorio sljedećim riječima:
„Stanje rizaluka bolje je od stanja zuhda, jer onaj ko je u stanju rizaluka, ne čezne i ne teži ka višim mekamima. Onaj ko je zadovoljan, taj nema želja, jer ne postoji visočiji mekam od mekama rizaluka. A zahid je zaokupljen željama i težnjama.“
Prenosi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., učio sljedeću dovu:
„Allahu! Molim te za Tvoje zadovoljstvo nakon Tvoje odredbe!“ (Ahmed, Musned, 35/520; Nesai, es-Sunnenu ‘l- Kubra, 2/81)
Značenje dove je sljedeće: „Gospodaru moj, nakon što me snađe ono što si mi odredio, učini da budem zadovoljan time. Odlikuj me tako da, kada me zadesi Tvoja odredba, osjetim zadovoljstvo zbog njenog dolaska.“
Ebu Ata, k.s., je kazao da je rizaluk svjesnost roba da je sve ono što ga zadesi rezultat onoga što je Uzvišeni Allah za njega odredio još u Ezelu. Na taj način, rob se spašava tuge i srce mu pronalazi smiraj.
Časopis Semerkand, br. 110, Klasici tesavvufa
